Zvuk je vibracija i mozemo ga definsati kao smetnju koja se prenosi preko materijala (tečnost, čvrsta supstanca, gas). Brzina prenosa zvuka, u zavsinosti od materijala nije uvek ista.
Termin “zvuk” ima dvostruko zančenje zato što se odnosi i na senzaciju koja se primećuje kao i na vibraciju koja uzrokuje tu senzaciju. Zbog toga se istovremeno opisuje fizičko vibrirajući fenomen i subjektivno akustičko iskustvo.

ZVUK KAO VIBRIRAJUĆI FENOMEN

Fizičke karakteristike zvuka su:

• Zvuk ne moze da putuje kroz vacuum,
• Zvuk se uvek prenosi elastičnim medijumima,

Sto je gušći medijum veća je brzina prenosa. Brzina zvuka kroz tečnost iznosi 1480m/s, kroz čvrste supstance 5790m/s, a kroz vazduh 340 m/s. Kost je odličan provodnik zvuka. Kroz kost zvuk se prenosi brzinom od 3500m/s.
Na pocetku vibrirajućeg fenomena mora da postoji izvor zvuka. Izvor zvuka je zapravo objekat koji vibrira. U vazduhu, vibracija izvora zvuka menja mesta molekula vazduha u okolini tako što ih tera da osciliraju oko svoje ose. Dalje, ovi molekuli prouzrokuju promenu mesta njima susednih molekula i na taj način se vibracija, korak po korak, prenosi kroz sredinu. Prenosi se samo zvučna vibracija, ne prenose se i molekuli.Ova smetnja proizvodi kompresije (veća gustina molekula vazduha) i depresije (razredjivanje molekula vazduha). Širenje odnosno prenošenje smetnje naziva se zvučni talas.
Svaki zvuk se može razložiti na seriju čistih zvukova. Čist zvuk je najjednostavniji zvuk koji može da se proizvede. Rezonantna viljuška proizvodi i prenosi čist zvuk. To je jednostavan pravilan talas koji se ponavlja na identičan nacin. Čist zvuk karakteriše jedna frekvencija.

FREKVENCIJA predstavlja broj ponavljanja vibracije na identičan nacin tokom 1 sekunde. Meri se Hz i kHz (1 kHz=1000 Hz). U proseku ljudsko uvo moze da čuje čist zvuk u rasponu od 16 – 20000 Hz. U zavisnosti od ferkvencije zvuk moze biti nizak ili visok. Frekvencije ispod 16Hz ne percipiramo kao zvuk već kao vibraciju. Frekvencije preko 20000Hz ne možemo osetiti niti jednim čulom.

AMPLITUDA odgovara veličini vibracije. U zavisnosti od toga kolika je amplituda zvuk moze biti tih ili glasan.

INTENZITET (jačina) zvuka je količina energije koja u jednoj sekundi prostruji kroz ploču od 1m2 postavvlenu pod 90’ na smer širenja zvuka. Intenzitet se izražava u vatima (W). Najmanji intenzitet koje ljudsko uvo može čuti nazivamo prag čujnosti, pa se u akustici obeležava sa 0db.

Svi zvukovi koji nisu čisti nazivaju se složeni zvukovi. Razlikujemo periodične I neperiodične složene zvukove.
Periodični složeni zvukovi ili harmonija su zvuci čije varijacije pritiska nisu sinusoidne ali su pravilne t.j. ponavljaju se prema istom obrascu. Ovakav zvuk je napravljen od nekoliko čistih zvukova i zove se harmonija.
Neperiodični složeni zvukovi ili inharmonije su zvukovi čije varijacije pritiska nisu pravilne.

Neki kompleksni zvukovi iz našeg okruzenja i njihovi intenziteti:

• Šaputanje – 20db
• Tihi govor – 40db
• Normalan govor – 60db
• Saobracaj – 80db
• Bušilica – 90db
• Noćni klub – 110db
• Motor aviona – 140db

Osetljivost uva je najveća za frekvencije od 2000 do 5000Hz. Drugim rečima svi zvukovi se ne čuju sa podjednakom lakoćom.

Maksimalno možemo biti izloženi:

• 8h na 85db,
• 4h na 88db,
• 2h na 91db,
• 1h na 94db
• 30min na 97db.

Objekti koje koristimo u svakodnevnom životu imaju prirodnu frekvenciju koja se zove frekvencija rezonance. Frekvenciju rezonance određuju fizičke karakteristike objekta, rigidnost (elastičnost) i masa.
Objekat će odgovoriti na vibraciju drugog objekta sa kojim je u kontaktu. Objekat koji prima vibraciju zove se rezonator. Kada rezonator primi vibraciju koja odgovara njegovoj vibraciji odreagovaće vrlo jako i doći će do nastajanja rezonance. Rezonanca ima svoj “zapis” koji se naziva kriva rezonance. Sve vibracije koje izazivaju vibracije rezonatora nazivaju se krive rezonance.

Po Tomatisu “Govor proizvodi samo glasove koje uvo čuje.”
Filtriranje je pojava da rezonator primi i modifikuje zvuk prema svojoj krivi rezonance.

FILTERI su specijalno dizajnirani rezonatori koji modifikuju amplitude frekvencije zvuka koji proizvodi zvučni izvor. Postoje 4 vrste filtera:

1. niskopropusni
2. visokopropusni
3.  širokopropusni
4. širokoodbijajuci

U Tomatis metodi koristimo visoko, nisko i širokopropusne filtere.
U SOLISTEN sistemu koristimo samo 3 nivoa filtera:

1. 500 Hz sa krivinom od 24db po oktavi
2. 1000 Hz sa krivinom od 12db po oktavi
3. 2500Hz sa krivinom od 6db po oktavi