Pronalazač i osnivač metode je Alfred Tomatis. Tomatis je završio medicinske studije i specijalizirao ORL. Dugo je radio u Parizu kao specijalista za glas. Pošto je bio sin operskog pevača i od malena se sretao sa operskim pevanjem, brzo je uvideo problem pevača u odnosu slušanje-glas.

Dok je lečio pevača sa specifičnim stanjem sproveo je audiogram test (audiogram je grafikon koji ilustruje koliki je gubitak sluha na oba uva, i individualan je za svaku osobu). Iako je ranije primetio traumu kod ljudi sa vokalnim alternacijama bio je zapanjen sličnošću izmedju vokalnih problema pacijenta i alternacija u njegovom sluhu. Njegov glas nije mogao da proizvede frekvencije koje je njegovo uvo samo blago primalo. Odlučio je da ispravi pevačevu mogućnost slušanja kako bi proverio da li je na ovaj način moguće otkloniti problem sa glasom. Zahvaljujući akustičnom aparatu, koji ima mehanizam da selektuje različite opsege frekvencije uspeo je da koriguje slušanje svog pacijenta koji je bio stimulisan da peva dok sluša svoj glas. Bez napora, pacijent je sada mogao da emituje tonove koje ranije njie uspevao.

Značajne rezultate svoje metode je je zabeležio i kod grupe radnika jedne fabrike koji su tokom radnog dana bili izloženi buci koju su proizvodile mašine na kojima su radili. Usled oštećenja sluha, kod ovih radnika uočio je i probleme sa govorom. Lečenje muzikom je delotvorno delovalo i nakon određenog perioda problemi u slušanju ali i govoru kod oviih radnika su nestali.
Ovo otkriće predstavio je Francuskoj Akademiji Nauka i Akademiji Medicine u Parizu 1957 god. I 1960 god. A ovakav princip lečenja postaće poznat kao Tomatis Efekat.

Dr Tomatis je postavio 3 zakona slušanja, I to su:

• Glas može da sadrži samo ono što uvo čuje
• Ako se slušanje promeni, glas se odmah i nesvesno modifikujue
• Kroz auditivnu stimulaciju moguće je transformisati glas

Tomatis je u svojim radovima postavio jasnu razliku izmedju čujenja i slušanja. Slušanje ne znači samo imati želju da se nešto čuje, to je pre pitanje volje. U suštini ne možemo samo odlučiti da stvarno slušamo. Mi ili posedujemo ili ne posedujemo sredstva i veštinu da to uradimo.
Slušanje je u stvari auditivna percepcija t.j. način na koji se primljeni zvuk sluša I obrađuje.
Tokom kasnijih godina svoga rada Tomatis će razviti sofisticiraniji aparat nazvan elektronsko uvo. Razmotrio je mogućnost tretiranja t.j. lečenja glasa na bazi ove tehnike. Postalo je očigledno da modifikacije u slušanju koje su rezultat ove metode ujedno i prate promene u ponašanju a posebno u komunikaciji.

Pored osoba oštećenog sluha Dr Tomatis je svojom metodom lečio i pacijente sa poteškoćama u učenju I komunikaciji, osobe koje su teško usvajale strani jezik ali I pripremao trudnice za porođaj.